Narcizam je pojam koji mnogi povezuju isključivo sa negativnim osobinama, ali zapravo je deo normalnog ljudskog funkcionisanja. Svako od nas poseduje zdrav narcizam, koji je ključan za očuvanje samopouzdanja, osećaja lične vrednosti i sposobnosti da se postavljaju granice u odnosima. Zdrav narcizam omogućava osobi da voli sebe, bude ponosna na svoje uspehe i razvije stabilan osećaj identiteta.
Međutim, kada se narcističke potrebe ne zadovolje na adekvatan način u detinjstvu, može doći do razvoja patološkog narcizma. U takvom slučaju osoba postaje osetljiva na kritiku, nesigurna u svoju vrednost, sklona idealizaciji sebe i drugih, ali i preteranom reagovanju na najmanje frustracije. Patološki narcizam se ne razvija kao jednostavna preteranost zdravog narcizma, već kao posledica nedostatka stabilnih iskustava prihvatanja i ljubavi, što rezultira dubokom nesigurnošću i često disfunkcionalnim ponašanjem.
Kako se narcizam manifestuje u različitim stanjima i poremećajima?
Narcizam je prisutan kod svih nas u različitim stepenima. Ekstreman oblik narcizma može se videti u psihotičnim stanjima, gde dolazi do potpunog povlačenja libida u ego. Osoba sa psihotičnim poremećajem je toliko narcistična da stvarnost zamenjuje unutrašnjim fantazijama koje projektuje na spoljašnji svet. Njena percepcija drugih i stvarnosti postaje potpuno iskrivljena, jer ne može da razlikuje spoljne događaje od unutrašnjih doživljaja.
Patološki narcizam prisutan je u različitim oblicima kod mnogih poremećaja ličnosti i manifestuje se na različite načine u zavisnosti od specifičnosti svakog poremećaja.
Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju preterano naglašenu potrebu za divljenjem i konstantnim potvrđivanjem sopstvene vrednosti. Teško podnose kritiku i doživljavaju ekstremne reakcije kada je njihova grandiozna slika o sebi ugrožena.
Kod graničnog poremećaja, narcizam se ispoljava kroz intenzivnu potrebu za potvrdom i osećajem bliskosti. Ove osobe često doživljavaju intenzivna osećanja napuštenosti i straha da nisu dovoljno vredne, što ih dovodi do nestabilnih i dramatičnih odnosa. Narcizam se ovde manifestuje kroz potrebu da budu u centru pažnje i da stalno traže potvrdu ljubavi.
Kod histrioničnog poremećaja ličnosti, narcizam se ogleda u stalnoj potrebi za pažnjom i dramatičnim ispoljavanjima emocija kako bi osoba dobila potvrdu od okoline. Iza ove teatralnosti krije se krhko samopouzdanje i narcistička potreba za pažnjom i validacijom.
Osobe sa paranoidnim poremećajem ličnosti takođe imaju izražen narcizam, ali se on ispoljava kroz uverenje da su stalno ugroženi od strane drugih. Oni imaju preuveličan osećaj sopstvene važnosti, ali to projektuju na svet oko sebe, verujući da su mete zavera i da ih drugi konstantno napadaju.
Kod antisocijalnog poremećaja ličnosti, narcizam se ispoljava kroz nedostatak savesti i bezosećajnost prema drugima. Ove osobe smatraju da su iznad zakona i normi, ponašaju se bez griže savesti ili osećaja odgovornosti.
Narcizam se može primetiti i kod različitih neurotičnih poremećaja, jer se i kod ovih stanja povlači energija prema sebi i oseća se preterana fokusiranost na sopstvene brige i stanje.
Kod depresije, često dolazi do povlačenja u sebe zbog osećaja niskog samopoštovanja i bespomoćnosti. Osoba može biti toliko zaokupljena svojim osećajem neuspeha i bezvrednosti da ne može da se osvrne na potrebe i osećaje drugih ljudi, što je jedan vid narcističke preokupiranosti sobom.
Kod hipohondrije, osoba je usredsređena na svoje fizičko zdravlje, često verujući da ima ozbiljnu bolest uprkos medicinskim uverenjima da je zdrava. Ova prekomerna briga o sopstvenom telu je takođe oblik narcizma, jer fokus postaje opsesivan i isključuje sve drugo.
Socijalna anksioznost je još jedan primer gde je narcizam prisutan. Ljudi sa ovim poremećajem često veruju da su u centru pažnje, da ih drugi neprestano ocenjuju ili kritikuju. Ova preterana usmerenost na sopstvene društvene performanse može biti izraz narcističke brige za to kako ih drugi vide.
Kada govorimo o narcizmu, zapravo mislimo na proces u kojem osoba povlači svoju životnu energiju, ili libido, nazad ka sebi, svom 'ja', odnosno egu. Umesto da ta energija bude usmerena na spoljašnje objekte, aktivnosti ili druge ljude, ona se pretežno fokusira na unutrašnje doživljaje, misli i osećanja. Kada postane previše izražena, može otežati povezivanje sa drugima i kreirati osećaj izolacije, jer osoba nije u stanju da izađe iz okvira sopstvenih preokupacija i očekivanja.
Narcizam je prisutan u svakom od nas, ali se njegova manifestacija razlikuje od osobe do osobe i zavisi od toga koliko je izražen. Dok zdrav narcizam pomaže u održavanju stabilnog identiteta i odnosa, patološki narcizam može dovesti do ozbiljnih problema u funkcionisanju i percepciji sveta. Razumevanje narcizma kao kontinuuma pomaže nam da sagledamo različite načine na koje se on može ispoljiti, od zdravih oblika do ekstremnih patologija.
Autor: Jelena Đurić, psiholog, psihoterapeut